Čuli smo da jaja koštaju 40-50 evra, a u zavisnosti od potražnje i tržišta, mogu dostići i 100 evra. Do sada ih nismo prodavali, suprug je poklanjao, ali ćemo razviti ozbiljniju proizvodnju, navodi Ljiljana Stojanov iz Zrenjanina.
Vesti o tome da se u Srbiji sve češće odlučujemo za neobične kućne ljubimce, više nisu retkost. Među porodicama koje su u svoj dom dovele baš takve životinje nalazi se jedna iz Zrenjanina. Stojanovi već tri i po godine u svom dvorištu čuvaju ptice koje poreklo vode čak iz Australije.
U pitanju su emui, inače drugi po veličini na svetu nakon nojeva, a u ovom banatskom gradu postali su prava atrakcija. Suprug Ljiljane Stojanov video ih je u domaćinstvu svog prijatelja u Kikindi, te poželeo da ih i on ima u svom okruženju.
"Odlučio je da ih kupi da bi video kako rastu i razvijaju se. A do njih nismo imali problema da dođemo. Najpre ih je taj čovek nabavio iz Mađarske, proces nije dugo trajao. Zapravo, kupio je jaja koja su se izlegla kod njega, a mi smo ih uzeli kada su imali tri, četiri nedelje", kaže Stojanov.
Danas imaju dva para, odnosno dva mužjaka i dve ženke. Život sa njima je, kaže naša sagovornica, veoma lep, suprug i ona uživaju u njihovom odrastanju, a othranili su ih bez problema. Posebno kada je u pitanju ishrana, kaže da nisu zahtevni.
"Jedu jednom dnevno. Dam im porciju i imaju do sutra. Napravim smesu od kukuruza, pšenice i suncokreta i dodam i granule za zečeve. To je otprilike oko dva kilograma za njih četvoro."
Deo žitarica sami proizvode, dok ostatak kupuju.
"Sada proizvodimo pšenicu, prošle godine kukuruz, zavisi šta posejemo. Ovo drugo nabavimo i mešamo", dodaje Stojanov, a poskupljenje ratarskih kultura u prethodnim mesecima malo im je otežalo kupovinu istih, ali, za sada, opstaju i mogu da obezbede sve što je potrebno za njihove ljubimce.
Vodu im menja dva puta dnevno, a popiju, kako kaže, oko dve litre u toku jednog dana. Vrlo je važno promeniti je i voditi računa da prostor u kojem borave bude čist.
"Ponekad piju više vode, ponekad manje, vole i da se kupaju - kljunovi su im često u vodi i bacaju je. Za čišćenje nisu mnogo zahtevni, provedem oko njih 10-15 minuta u danu."
Mirne su životinje jer su rasle uz ovu porodicu, a jedan par zatvoren je u prostoru površine pet puta pet metara.
"Nisu puno bili pušteni i trčali da bi bili agresivni. Ovaj prostor im postaje mali, treba im veći, još uvek nismo proširili. Gabaritni su, dostižu i do dva metra visine i zaista im treba više mesta, te ćemo se potruditi da im to i obezbedimo", napominje sagovornica Agrokluba.
Iako su planirali da ih prodaju, bar jedan par, odlučili su ipak da ih zadrže i nastave proizvodnju, odnosno dalju reprodukciju. Posebno je isplativo čuvati ih zbog vrednosti jaja koje nose.
"Jedno jaje prošle godine je bilo 700 grama, drugo je bilo 800 grama, dostižu i 900. Čuli smo da koštaju 40-50 evra, a u zavisnosti od potražnje i tržišta, mogu dostići i 100 evra. Do sada ih nismo prodavali, suprug je poklanjao, ali ćemo razviti ozbiljniju proizvodnju", navodi ona dodajući da godišnje jedna ženka snese 15 do 20 jaja.
Perje je, kaže, takođe veoma kvalitetno, a i sama koža.
"Ima dosta masnoće u koži ispod perja i čula sam da je dobro praviti ulje od toga. Sve što imaju na sebi je dobro i kvalitetno, ništa se od njih ne baca."
Našem podneblju su se, dodaje, lako prilagodili. Iako se bojala da im hladne zime neće prijati, za sada ih odlično podnose, te im ova porodica ne mora obezbeđivati ni dodatno grejanje.
"Žive u poluotvorenom prostoru i dobro se bore sa svim klimatskim uslovima, te su i po tom pitanju zahvalni za čuvanje", napominje Stojanov.
A izgleda da su se prilagodili i navikli i na medije i mnogobrojne posetioce. Novinari su postali svakodnevica u domaćinstvu Stojanova, dok Zrenjaninci, Vojvođani i svi koji se nađu u tom gradu obavezno dođu u posetu ovim pticama.
"Uglavnom su ljudi prvo uplašeni, kao što sam i ja bila kada sam ih videla prvi put. To su prve reakcije, a onda se oduševe. Takođe im bude neobično i čudno što imamo životinje koje potiču iz daleke Australije."
Da li će jednog naći svoje mesto u nekom od zooloških vrtova u Srbiji, Stojanovi još uvek nisu sigurni, ali do tad, ove neobične životinje u njihovom domu uživaće kao ravnopravni članovi porodice.
Tagovi
Autorka
Pravo je vreme za berbu sremuša 🐻
U narodu poznat i kao divlji beli luk i medveđi luk, ovo je biljka koja je hrana, lek, i začin. Nakon buđenja iz dugog zimskog sna, medvedi jedu samo sremuš 2-3 nedelje k...
