Vrijeme izgubljene tradicije

Ne moraš biti Ajnštajn da bi shvatio kako se u našoj prelijepoj državi odavno zaboravilo što je zapravo tradicija i da ono što je domaće ne može zamijeniti baš ništa općeeuropskoindustrijsko. Iskreno, da su naši stari živi, vjerojatno bi sad umrli od jada.

Tako neki dan, dok gledam reprizu moje omiljene meksičke sapunice, sekiram se što ću kuvati za ručak jer ove moje nemoš nahranit koliko jedu. To se hrani kao onaj Usain Bolt što trči okolo kao da ga divlja svinja ganja. Uglavnom, pade mi napamet recept moje treće babe Mandice što mi pričala dok sam još u pelenama bio. Naravno, radi se o pravoj domaćoj sarmi i tko to ne voli neka hitno potraži bilo kakvu psihološku pomoć. Sać ja vama sve to objasnit kak je ona meni.

Izabereš ukisljenu glavicu kupusa, al pazi da bude velka, inače neš moć motat velike kak treba pa ju stavi kratko u vodu da ono jako kiselo ode. E sad, prvo nemoj štedit na luku, ak su veći stavi dva, ak su manji meti onda tri, al moraš narezat na sitno da ne bude veće od zrna graška, inače ne valja. Pa sve to dodaš u mljeveno meso što si stavio u onu plavu radljiku pa mal miješaj. Dodaj onda soli i bibera onak koliko ti stane pod prste al ne puno, znaš. Uzmi onu plastičnu kašiku i na vrh stavi mljevene crvene paprike da ti da ukus. Kadas sve to riješio onda drljaj po svemu tome dok ti zubi ne utrnu jer je jako važno da se sve dobro to izmješja inače neće valjat. Kad si sve to, znaš onda listove umotaj u listove tak da ti ne ispadne meso van dok kuvaš. Nemog ti ja sad napamet objasnit kak to ide.

Staviš na šporet na gornju desnu ringlu i poklopiš jedno tri sata. E sad, moš birat oš uz to si još pravit krompira ili nećeš. Sine, tajni recept je da skuvaš danas i onda jedeš sutra kad podgriješ malo i nemoj to nikom reć. E da, zaboravla sam ti reć, u sve to moraš i malo slanne stavit da se kuva. Meti to izmeđ redova sarme.

Et, a ja uvijek mislio baba luda.

Foto: depositphotos.com